ПРЕДСТАВЉАМО  ВАМ:
секцију „МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ“
Руководилац секције: Јаворка Јаковљевић, проф.географије
Предходним генерацијама позната под називом „Планинарска секција“, сада „Клуб истраживача и чувара наслеђа“, у потпунпости је очувала своје основно опредељење: упознавање историјске и културне баштине Србије, истраживање њених природних лепота, а нарочито откривање њених скривених, заборављених и запостављених традиција, вредности, лепота . . .
Млади истраживачи наше школе (5.-8.разред) до сада су обишли многе локације: Вршачке планине, манастир Месић, Делиблатску пешчару, Белу Цркву, манастир Баваниште, Соколске планине (освојен врх „Јабланик“), манастире Пустиња и Боговађа, Рајац, Струганик (кућу Војводе Мишића), манастир Ћелије, Дивчибаре и ваљевске планине, Петницу, Фрушку Гору (врх Црвени Чот), манастире Раковац и Хопово, Авалу (рудник сребра), Пећинце, Обедску бару, Купиново, стари град Бранковића, . . . 
Ово је приказ једног њиховог излета 31.3.2007.год.
Србија обилује природним лепотама и препуна је културних постојбина. Нетакнуте шуме, стари храмови, бистре реке, јединствени музеји, високе планине, значајни споменици и простране њиве расуте су свуда унаоколо. Нажалост већина њих није довољно посећена. Зато смо одлучили да их обиђемо.
У оквиру пројекта Клуба истраживача и чувара наслеђа, а у сарадњи са Центром за културне иницијативе из Београда, 19. и 31. марта, реализован је обилазак Српског музеја хлеба у Пећинцима под надзором проф. Јаворке Јаковљевић и проф. Катарине Стевановић. Тамо смо разговарали са историчаром уметности и кустосом музеја Јеленом Ристић.

Стефан Боровић: По чему је познат овај музеј?
Јелена Ристић: Познат је по својој највећој збирци обредних хлебова (чак 96 врста) и оруђа за њихову израду код нас.
Немања Грбовић: Када је изграђен и ко га је основао?
Јелена Ристић: Основао га је наш познати сликар Слободан Јеремић – Јеремија, 1995. године. Потребно је нагласити да је ово први приватни музеј који се сам издржава.
Стефан Боровић: По вашем мишљењу, шта посебно привлачи посетиоце?
Јелена Ристић: Старије генерације неки музејски експонати посебно привлаче јер их асоцирају на детињство, док млађој популацији ти предмети, у великом броју, нису познати.
Немања Грбовић: Колико вам је времена било потребно да сакупите изложене предмете?
Јелена Ристић:  Јеремија их сакупља по целој Србији већ 35 година обишавши преко 750 села. Сада збирка броји преко 2500 експоната.
Стефан Боровић: Који мотиви су га навели да оснује овај музеј?
Јелена Ристић: Путујући по Србији, Јеремија је налазио разне ствари обично или бачене или заборављене. Одлучио је да почне да их сакупља и поново оживи како би и други могли да их виде.
Немања Грбовић: Шта бисте поручили онима који још нису посетили овај музеј?
Јелена Ристић: Српски музеј хлеба је едукативног, уметничког, етнографског, али и забавног карактера. Годишње имамо око 1000 посетилаца што је укупно преко 20 000. Они који би желели да дођу, треба само да се упуте ауто-путем Београд-Загреб према Пећинцима сваког викенда од 10 до 15 часова.
Стефан Боровић: Хвала вам што сте нам посветили мало вашег драгоценог времена.
Јелена Ристић: Хвала вама.

Српски музеј хлеба у Пећинцима - експонати
Након обиласка музеја, ломили смо чесницу. Срећни Никола Јоксић је нашао скривени сребрењак велике вредности.

Ломљење чеснице
Наше путовање се наставило ка Обедској бари. Међу прелепим травњацима на које пада сенка нетакнутог дрвећа, срели смо господина Милорада Арсеновића који нам је пружио жељене информације.

Милица Божовић: Када је настала Обедска бара?
Милорад Арсеновић: По неким записима бара је настала изливањем реке Саве пре више хиљада година.
Милица Божовић: Која је биоценоза овде заступљена?
Милорад Арсеновић: Има преко 1200 врста биљака, 217 врста птица и око 180 врста печурака. Све у свему, велико богатство флоре и фауне.
Милица Божовић: Ко су вам најчећи посетиоци?
Милорад Арсеновић: Обично нам долазе ђаци из разних школа, али има и биолога и других научника.
Милица Божовић: Шта мислите да би требало променити на боље?
Милорад Арсеновић: Највећи проблем су слабе бране које не могу да ефикасно заштите ову бару од поплава
Милица Божовић: Хвала вам на интервјуу.
Имали смо част да упознамо и једног становника Обедске баре!

Жаба у дворишту цркве, ФОТО: Стефан Боровић
Следећа дестинација нам је било етно-село Купиново. По доласку, обишли смо и цркву Св. Луке.
Убрзо после разгледања Купинова, упутили смо се ка Београду. Свако ко је ишао на овај излет, вратио се са више знања.
До краја године, планирано је да се, у оквиру програма,  у мају посети Смедерево, а у јуну Винча.
Што више упознајемо Србију, то више схватамо колико је лепа. Придружите нам се и крените с нама да је заједно откријемо!

                        АУТОРИ:
Милица Божовић, VIII3
Стефан Боровић, VIII3
Немања Грбовић, VIII3
Школска година. 2007/08.