Поштовани родитељи,

            Полазак детета у школу представља један од најзначајнијих догађаја не само у дечијем животу, већ и у животу целе породице. Овим путем желимо да Вам укажемо на шта треба да обратите пажњу када проводите време са вашим дететом.

            Да ли дете треба да зна да чита и пише пре поласка у школу?

Одговоре је негативан – много је битније је ли је дететов говорни развој на потребном нивоу за усвајање писмености и каква је мотивација детета за учење читања и писања.
Са учењем писања и читања не би требало журити. Ваш задатак је да пробудите код детета радозналост, жељу за стицањем знања. Учење не сме да буде под притиском, па уколико ваше дете спонтано пожели да научи слова, чита и пише, треба га у томе подржати. Потрудите се да задовољите његову жељу  у мери у којој дете за то показује интересовање. Дете може одлично да зна да чита и пише а да није спремно за школу, и обратно.

Постоје деца која спонтано почну да читају око шесте године; има децe, која су у већини, која читају после првог полугодишта првог разреда.
И једни и други у каснијем животу су мање или више успешни зависно од радних навика, мотивације за учење, подршке своје породице током школског живота.

За полазак у школу неопходан је основни ниво разумевања језика, учествовања у комуникацији, изношења свог мишљења. Потребно је да је изложено читању, да му се читају приче и заједнички рзговара о прочитаном. Пожељно је коришћење богатог репертоара игара са гласовима и речима. Препоручује се следеће игре: на слово на слово, изброј колико гласова има у речи, нађи малу ствар која има дугачко име (нпр. телефон), сети се велике животиње са малим именом (кит,слон) или мале животиње са великим именом (нпр. веверица).

            Коришћење маште је најбољи начин да се у игри вежбају оне способности које ће касније требати у животу. Игре кобајаги брзо и лако укључују децу:

• Игре у пару: један тражи предмет од другога и убеђује га да му саиграч да играчку, тек кад буде лепо замољен. Затим се дискутује о томе захваљујући којој речи је било најлакше дати предмет. Дете и родитељ мењају улоге, игра је све сложенија што је предмет који треба да се придобије омиљенији.
• Игре вежбања емоционалног речника: Цвет емоција-свака латица је нека емоција; деца слажу латице око цвета и говоре о ситуацијама када су осећали дату емоцију; давање што више речи за емоцију, опис осећања(срећа, задовољство, туга, бес, љутња, ...)
• Вежбе контроле свога тела: Све игре лети-лети, дан-ноћ; групне игре возића или стоноге у којима виче деце понавља исте покрете...

Најбољи начин за вежбање емпатије (способности да се човек уживи у осећања друге особе и да се дистанцира са своје тачке гледишта) су бајке. После прочитане бајке поставити детету питање: Како се ко осећао у Ивици и Марици? Златокоса и медведићи - како су се медведићи бринули о њој и нису је грдили што им је појела вечеру?

Проверите дечја знања о непосредном окружењу:

           Нека вам деца испричају неколико реченица о најобичнијим кућним предметима, кућним љубимцима, својим пријатељима. Уведите децу у свет предмета тако што ћете обратити пажњу деце на  спољашња својства и карактеристике предмета (како споља изгледа, од чега је направљен, чему служи, како би било да тога предмета нема у животи људи...?), а такође и на њихове унутрашње,функционалне карактеристике.

           Вежбајте код детета моћ опажања односа између величина на следеће начине: Нека вам дете наброји  све мале и све велике ствари у стану, све мале и велике животиње у ЗОО врту; Нека упореди своје и ваше панталоне-које су дуже а које краће; Док шетате градом обратите му пажњу на то која је улица широка а која уска.

           Да би дете лакше одржало пажњу и боље запамтило ствари, њему је потребан емоционални подстрек. То значи да задаци који му се дају за вежбу морају бити занимљиви и привлачни. Дужина пажње зависи од начина на који се садржај преноси јер дете много лакше памти кад нешто види и чује, него само кад чује. Дечју пажњу можете вежбати тако што ћете детету читати краће приче (бајке, басне) и тражити да их преприча, да одговори на питања у вези с причом; тако што ћете га подстицати да учи кратке, ведре, ритмичке песмице. За вежбање пажње се препоручују игре у којима дете резонује и испитује шта недостаје, нпр. ставите пред дете неколико играчака, а када се оно окрене-промените им места или уклоните неке од њих. Затим тражите од детета да уочи шта се изменило. Дајте детету да решава сложеније слагалице (пазле), играјте са њим меморије и других игара тог типа.

Припрема детета и припрема родитеља

Највећи проблеми су у смањеној пажњи, концентрацији, неразвијеној култури слушања других. Слаба је контрола сопственог понашања и одлагања својих потреба, најчешће, слабе способности вербалног разрешавања конфликата. Провођење слободног времена више усамљенички, испред телевизора и компјутера, мало у комуникацији са другом децом и одраслима. Знања о свету и окружењу су случајна, спонтана и неповезана.

Шта знамо о детету?
Како можемо да одговоримо на следећа питања?

Како се понаша дете у групи, вртићу, дворишту, испред зграде у играма са вршњацима?
Да ли улази у конфликте чешће или ређе од других?
Уме ли да сарађује, контролише своје понашање, да чека свој ред, да саслуша другог...
Има ли осећај емпатије - да ли зна како се други осећају...,да ли уме да тражи помоћ, и да је даје другоме...
Уме ли да адекватно процењује сопствене способности: шта може, уме. .., шта о себи мисли и својим способностима?
Уме ли да се игра: деца која умеју да осмишљавају своју игру, прате суиграче у игри, употребљавају своју машту - припремљена су и за школско учење.
Радне навике и рад детета у кући....у којим кућним активностима доприноси у складу са својим могућностима и узрастом?
Колико је дете самостално?...

Одговори на ова питања одредиће активности припреме детета за школу.

Уколико дете реагује агресивно, не уме да сачека свој ред, нестрпљиво је. Има обичај да препозна туђе намере и понашање као угрожавајуће типа "намерно ме је спотакао, гурнуо исл", и обично има слаб и недовољан речник да опише своја или туђа осећања.То је вапај у помоћ да се реагује у припреми детета пре поласка у школу.
Како? Вежбањем контроле сопственог понашања; богаћењем речника: описивањем различитим речима свих осећања која њега и друге обузимају; вежбањем и хваљењем када вербално разреши конфликт!

ПРИПРЕМА У ОДНОСУ НА УСЛОВЕ У КОЈИМА ЋЕ ДЕТЕ БИТИ У ШКОЛИ:

           Типично за школу је да се од детета захтева да ради по темпу који од њега захтева одрасли. То захтева одлагање својих потреба, концентрацију, пажњу, памћење, рад по упутству. Дакле, дете треба научити да сачека свој ред, да поштује правила, ... Изаберите мали број важних правила и  награђујте придржавање. Награде морају бити и заједничке игре, а не само куповина.
Истражовања показују да су деца са развијенијом и маштовитијом игром, маштом, спремнија за школу. Одрасли ствара услове за дечју игру кроз:

-          богаћење дечјег животног искуства о стварима, људима, занимањима, људској делатности;

-          увођење у културу играња: упознавање са новим играма, правилима, поштовању правила, сарадњи са другима у игри, развијање партнерских односа у игри, заједничко играње одраслих и деце;

-          подржавање дечјег самосталног стваралаштва у игри и међусобне комуникације са вршњацима.

ЗНАЧАЈ ИГРЕ

            Важан савет родитељима све деце предшколског узраста јесте: Омогућите свом детету да се што више игра! Тиме ћете задовољити једну од најважнијих потреба детета, подстаћи његов развој и створити предуслове за успешнији рад и учење. Кроз игру дете стиче прва искуства, размишља и закључује. У игри дете најбоље и најлакше учи. Игра помаже детету да се осамостали и стекне самопоуздање. У породици што чешће организујте заједничке пријатне активности, игре, разговоре, шетње са дететом.

Показатељи развоја игре код детета су следећи:

• дете може да смисли садржај, заплет за заједничку игру;
• самостално ствара услове за игру, користи расположиви материјал, партнерски се односи према другима;
• уме да тражи помоћ и сарадњу одраслих;
• поштује правила у друштвеним играма. Кроз те игре дете треба да научи да поднесе пораз, као и да се радује победи.

Права припрема за школу је разумевање свог непосредног окружења, развијање осећања одговорности за своје поступке, богато развијена машта и игра.

ГРАФО - МОТОРИКА

Не дозволите да подлегнете свескама на велике и мале линије Оставите те активности за време када стварно буде у школи!
Све игре прстима, сецкање маказама, прављење, вајање, оригами, цртање, низање перли исл. јесу одличне вежбе моторику шаке. Све то, уз  подсећање на коришћење папира  од горе на доле и са лева на десно је довољна припрема за будуће писање.